Jarane, de!

.

13.06.2008.

Belaj i homesick

Zeno na plaži juče našao belaja. Samo što stigosmo, kao obično skinusmo cipelice... nakon dvije minute velika dreka kojom djeca obično saoptavaju da ih nešto boli. Razdrljio nokat na nožnom palcu o neki kamen pa to sve dobro "upohovao" u pijesak. Priznajem izgledalo je gadno i mnogo je krvarilo, sirena je opravdana, vjerovatno je i mnogo bolilo.

Juče  na nesreću ne ponesosmo kolica, Zeno je htio da vozi negov crveni autić. Što je značilo nositi njega, ogromnu torbu za plažu i njegov auto. Poslije deset metara sam kapitulirala, nazvala T. i rekla da nas pokupi.

Zeno je i dalje cvilio svaki put kad bi pogledao u pravcu svoje noge. Jedva sam ga nagovorih (čitaj natjerah) da isperemo palac pod mlazom vode na obližnjoj česmi. U to sam primjetim i znak prve pomoći.

Bilo je već pola šest popodne, a znam da se svi kupe sa plaže u šest, znači bolje da sami savladamo tih 250 metara. Alternativno bismo mogli u bolnicu u obližnji Poole gdje je jedina stanica Prve pomoći. Koja nam onda ne gine jer nemamo ni pflastera a kamoli šta drugo u kući (jesam li već rekla da radnim danom sve pa i apoteke u našoj blizini zatvaraju u šest popodne).

Tako smo se dogurasmo do spasilačke ekipe i prve pomoći. Eh, sad znate onu seriju u kojoj je Pam se proslavila, e oni su isto obučeni samo koke spasioci ne nose isječene kupaće kostime do ispod pazuha nego crveni šorts i žutu maju. I svi su nabildani da te bog sačuva. I svi su nabili naočale kao da su im srasle
za nos pri rodjenju.

Mladjahni spasilac pita hoću li ja svojeručno ili će on da očisti ranu. Ja držim juniora, on čisti, pade dogovor. Zeno se drži dobro prvih pet minuta. Samo malkice se buni, potpuno bezopasno.

MEDJUTAJM mladjahni spasilac je dalje drži naočale na nosu, ruke mu drhte. Treba mu je više od pet minuta.

I više od deset minuta!

Onda nam prilaze drugi spasioci i daju mu razne savjete: da ispere ranu od pijeska prvo u vodi, maramicom samo pijesak ide dublje (slažem se ali se ne petljam, jer pokušavam da odvučem Zeninu pažnju od toga šta mu taj čiko petlja oko prsta).

Da mu prelije ranu analgetikom da ga ne boli. U medjuvremenu, spomenuh li, Zeno zavija punim plućima kao sirena i potpuno je van kontrole - ništa više ne sluša šta mu ja trtljam.

Ja si barem umišljam da sam mirna i obraćam se i dalje najmilijim glasom. Njegovo zavijanje ima za posljedicu da se "spasiocu" ruke još više tresu!

15 minuta je prošlo, rana još nije zbrinjena (u medjuvremenu i ja, strašo grozni - padam u nesvijest kad vidim krv - vidim da je rana ne veća od centimetar i po i da nije duboka, samo je zguljena kožica i dio nokta - nema duboke posjekotine). Ali poklonjenom konju se ne gleda u zube pa i ja ne mekećem što nam je pomagač spor kao puž.

Ne lezi vraže, kad je krenulo naopako može i gore. Murphyjev zakon? Jer prilazi baba, šezdeset i kusur godina, ispijena u licu od sunca, kao žlipić. Nosi plavu majicu, znači da radi na zbrinjavanju plaže (nadam se da čisti klozete!!).

Počinje da se dere Zeni na engleskom (koji vrišti cijelo vrijeme na NJEMAČKOM sljedeće: "Lass Zeno in Ruhe!" Pusti Zenu na miru p.p.).

"Young man, we can t help you if you are like that". "Mladiću, ne možemo ti pomoći ako se tako ponašaš." Ja joj dobacim ubilački pogled br. 1. NIŠTA.

Bakutaner prilazi Zeni koji sjedi u mom čvrstom zagrljaju, klinču bolje rečeno, jer pokušavam da mu držim nogu tako da mu onaj tip konačno prilijepi taj pflaster.

Unosi mu se u lice.

Prijeti mu kažiprstom.

Pa ga  "vaspitava":
"It does not hurt that much, you know. It is temper! It is temper!"
(Ne boli te to baš toliko. To je huja! To je huja!)

 Ja nažalost nemam slobodnu ruku da zadavim staru vješticu.

HUH! Pflaster je konačno na palcu.

Zeno se i dalje dere iz petnih žila. I ja bih da mi je tri godine, nešto se čudno dogadja: mene mama ne sluša, a neka me stara dronfulja plaši.

I još jednom HUH.  Babi - najledenijim, prijetećim glasom koji mi je ikad izašao iz stomaka: "Will you please go away? YOU are scaring him." (Hoćete molim Vas otići? VI ga plašite.) Nestade baba u vidu magle.

Klipanu od spasioca mnogo ljubaznije kažem da bi mogao sljedeći put recimo skinuti sunčane naočale. Djeca ne vole kad im neko prilazi kome ne vide oči.
On se izvini i skide naočale odmah.

Zahvalim mu na pomoći. "Great job"- lažem. Na "naškom": hebem te smotana!

Zeno cvili i dalje, ok, malo tiše jer se izmorio. Gledam na sat. Pola sata je prošlo otkako smo se obratili "spasilačkoj ekipi".

Sjedamo opet na rub trotoara i čekamo tatu.  Zeno kao isparana ploča: Skini flaster!
Skini flaster! Skini flaster!

Dolazi konačno i babo i uzima ga u naručje. Odmah prestaje da cvili. Idemo kući.
-------
Nešto drugo: Zeno često pita kad ćemo kući. Onoj drugoj kući. Ja baš nisam najsretnija odgovorima koje dajem. I ja negdje mislim da nam je kuća u Berlinu. Izdajica.

Grlo me stisne kad pita kad će kod Conny i djece. Obećam mu onda da ćemo ih posjetiti kad budemo u Berlinu. Obećanja valja ispuniti. A to neće biti lako. Opet zbog one knedle u grlu.

To je bio moj 101. post. Žao mi da nije veseliji.

Jarane, de!

O meni

Engleski kurioziteti
Jezičke začkoljice

Prozori i store

Misteriozne adrese

Toplo - hladno

Morbidne reklame

Fish & Chips

Šta volim ovdje

Majstori su bogovi

Kako mi je voziti na lijevoj strani

Ko to mene zove

Pazi auto!

Šta Englezi voze

Šta Madonna ima s teletinom

No smoking here

Čik ti otvori račun u banci

Radni rituali pred Božić

Hura snijeg!

Mali
Učimo uzbrdo

Oproštaj

Bez tate u Berlinu

Ćao vrtiću u Berlinu

Homesick

Potty training

U robnoj kući igračaka

Vrtić u Dorsetu

Vrtić ili posao?

Neću vrtić

Pripreme za školu

Prvi školski dan

Mala tiranija

Škola je za male

Prvi roditeljski

Prvi put u kinu

Jako skroz...

Čita se

Čita se II

Škola je za velike

Ovčica

Što nema Djeda Mraza

Me the best

Nova godina

Moj prvi party

Where the Wild Things Are

Prva ljubav

Easter Bunny

-------------------------------

Jede i spava:



Slobodne aktivnosti
Stonehedge

Atlantik

Dorset

Ljeto u Dorsetu

No-no hotel u Londonu

Vozić

Kanari u Dorsetu

Vikend u planu





Preporuke
Berlin

Dorset

Bournemouth

Tuzla



Meni dobri:


Rahatli

Brits in Bosnia

Newyorčanka

Kućanica u Japanu

Zvrk

Good morning Vietnam

melrose

uSvijetu

Bosanski lonac

magnolija

Mala moja al je paranoja



Volim isto:


New Yorker, Short Story - sedmično nova kratka priča

MultiCult2.0 internet radio




online








Brojim
124739

Powered by Blogger.ba