Jarane, de!

.

20.09.2008.

Gdje si, šta si

Posao na pomolu. Znači juriš u birokratske bitke. Treba mi bankovni račun i neki jedinstveni broj za osiguranje (i porez i sl.). Juče mi dragi na stolu ostavio pasoše i neke račune. Kaže uđeš u bilo koju banku i otvoriš račun. Imaš adresu, imaš evropski pasoš. Ma, nemaš problema.

Spremim Zena za šetnju, moja malkenkost u farmericama i patikama kako inače idemo na igranje. Absolutno uderdressed za poslovne poduhvate, ali s namjerom. Testiram uslužnost bankara: po principu onaj ko je nacaopu potrošio je već sve na krpice.  Oni puni kao brod hodaju kao dripci  iz straha od kidnapovanja ;-)))

U prvu banku u pješačkoj zoni. Vrate me bukvalno s vrata. Ne mogu dokazati da stanujem na datoj adresi. Na računima je ime mog muža i bez obzira što je jasno iz naših dokumenata da smo u braku, ne mogu otvoriti konto.

U drugoj banci ljubazniji, teta se sturi na Zena, idemo u njenu kancelariju, džara po kompjuteru, zove kolegu... Ali konto otvoriti ne može. Kaže da mi je muž u njenoj banci onda bi, eto, mogla. Da odem u banku mog muža? Nazovem dragog da siđe iz kancelarije, banka je odmah preko puta. Sad utroje ulazimo u njegovu banku. Mora da smo izgledali  opasno, prima nas dvoje ukočenih bankovnih službenika: cica-maca i cica-macan.

Odijelo, kravata, bijele košuljice, perfektne sive eminencije. Ma, jok. Dok ne vide moje ime na nekom računu (struja, voda i sl.) ne mogu i ne smiju otvoriti mi račun. Ja već mislim kako imam posla sa idiotima, ali grizem usnu da ih ne zatjeram u neku stvar.

Mislila sam da je njemačka birokracija nesalomiva. Nije. Iako ljubazni do jaja, Englezi ne pokazaše nimalo fleksibilnosti. Npr. da otvore račun i da im ja faksom pošaljem  potvrdu od councel tax-a (poreza na stanovanje) koji smo poručili telefonom. I na kojom će stojati i moje ime. A da račun tek tada aktiviraju i mene obavijeste.

Biće nam drago da vam otvorimo račun kad nabavit taj papir. Vidimo se uskoro. Tako se opraštaju od nas. Malo sutra, mislim ja. Ne samo da neće dobiti novu mušteriju nego će još jednu izgubiti. Jesam, namah sam rekla dragom: Nije ti vala ova banka nešto. Kaže on: Znam. Tražiću drugu.

I sve to nema veze, za par dana ću imati i taj račun. Al je birokracija ipak  na jučerašnji  sunčani dan bacila tamnu sjenu.

Jarane, de!

O meni

Engleski kurioziteti
Jezičke začkoljice

Prozori i store

Misteriozne adrese

Toplo - hladno

Morbidne reklame

Fish & Chips

Šta volim ovdje

Majstori su bogovi

Kako mi je voziti na lijevoj strani

Ko to mene zove

Pazi auto!

Šta Englezi voze

Šta Madonna ima s teletinom

No smoking here

Čik ti otvori račun u banci

Radni rituali pred Božić

Hura snijeg!

Mali
Učimo uzbrdo

Oproštaj

Bez tate u Berlinu

Ćao vrtiću u Berlinu

Homesick

Potty training

U robnoj kući igračaka

Vrtić u Dorsetu

Vrtić ili posao?

Neću vrtić

Pripreme za školu

Prvi školski dan

Mala tiranija

Škola je za male

Prvi roditeljski

Prvi put u kinu

Jako skroz...

Čita se

Čita se II

Škola je za velike

Ovčica

Što nema Djeda Mraza

Me the best

Nova godina

Moj prvi party

Where the Wild Things Are

Prva ljubav

Easter Bunny

-------------------------------

Jede i spava:



Slobodne aktivnosti
Stonehedge

Atlantik

Dorset

Ljeto u Dorsetu

No-no hotel u Londonu

Vozić

Kanari u Dorsetu

Vikend u planu





Preporuke
Berlin

Dorset

Bournemouth

Tuzla



Meni dobri:


Rahatli

Brits in Bosnia

Newyorčanka

Kućanica u Japanu

Zvrk

Good morning Vietnam

melrose

uSvijetu

Bosanski lonac

magnolija

Mala moja al je paranoja



Volim isto:


New Yorker, Short Story - sedmično nova kratka priča

MultiCult2.0 internet radio




online








Brojim
124738

Powered by Blogger.ba