Jarane, de!

.

31.07.2009.

Šta volim u Engleskoj

Ja, kao naturalizovana Germanatorka zavirim ponekad na forum zvani Nijemci u Londonu. Nekako me šejtan vuče.  I nađem danas post: Šta vam se sviđa u Engleskoj. Nije moje da sudim o ex-zemljacima, al na prvi pogled zaključim da većina nema pojma šta je ovdje dobro. Vrijeme? No way. Klima? Ha, ovo je njemački humor. Nema poreskog objašnjenja svake hebene godine. Niko ti se ne lijepi za dupe na autoputu dok jezdiš ka Alemanji. Itd.

Evo moje ultimativne top liste. Koju ću da uzmem u obzir  kad budem sastavljala pro i kontra listu za finalnu tekmu. Igraće Berlin protiv Dorseta. I mi ćemo konačno dobiti odgovor na pitanje: gdje da svijemo gnijezdo. Ono trajno gnijezdo. Bez Ikea pokućstva za jednokratnu upotrebu i bez podstanarskih problemčića tipa rupa od pola metra u podu kupatila kroz koju vidiš komšije u krevetu a oni tebe na wc šolji.

Ja volim kod Engleza:

1. Učtivi. Ako se s nekim sudariš na ulici isti se učtivo smiješi dok oboren s nogu puže po trotoaru i kaže neizbježno Sorry. Ovo bez zezanja, potvrđeno više puta u praksi, apsolutna moja greška ali prije nego što sam stigla da zinem već sam čula sorry. Kate Fox u knjizi Watching the English čak tvrdi da je testirala na svim mogućimjavnim mjestima zalijetanje u nevine prolaznike i da stoprocento se žrtva ničim izazvanog napada izvinjava. To sa sorry mi se nekako uvuklo pod kožu i fercera i s moje strane, izvinjavam se i smiješim debilno svakom ko mi se nađe na putu. U samoposluzi, na ulici,  u liftu. A koliko puta u danu čujem Thank you i Please? Otprilike trilion puta u officu i par miliona puta na putu do kuće. Mnogo neki učtiv narod, ovi Englezi. Meni to mnogo ne ide od ruke, da na svaku rečenicu nakačim please ili thank you. Pokušala sam ali ne zvuči nimalo prirodno. Pa sam se ostavila đorava posla. Nek znaju s kim imaju posla.

2. Opušteni. Ne uzimaju ništa preozbiljno a ponajmanje sami sebe. Ne osjećaju se nimalo ugroženim navalom migranata kao posljedicom širenja evropske unije. Još niko mi nije na ulici rekao: Engleski molim, pa ZABOGA mi smo u Engleskoj. U Berlinu sam to počesto čula ako bih se obratila djetetu na bosanskom: u parkiću, samoposluzi ili nekom drugom javnom mjestu.


3. Imaju smisla za humor. Šta da objašnjavam, sve opštepoznato. Vazda smo odvaljivali na Monty Pythona.  Jugoslavenska televizijska mreža je bila prva sa neengleskog govornog područja koja je otkupila prava za emitovanje ove serije. Rano smo se primili na tu vrstu humora. Valjda što njegujemo sličan.


4. Komšiluk. Na ranu previt. Sve po principu live and let live. Niko ti ne zove policiju ako iza deset u noći pojačaš ton na teveu (DE). Niko ti ne zaviruje u lonac ili u novčanik (BiH). Niko ne kontroliše smetljarnik da li se uredno podijeli smeće za reciklažu (DE). Uvijek stanu, pa se ispitaju (GB). Nikad ne postavljaju glupa pitanja tipa, kao npr. kad ćeš kući.
- Pa evo samo da bacim smeće.
- Ma ne mislim to, nego onoj kući odakle si došao prije nego si se uselio u moju zgradu. U Poljsku..

- A takvoj kući... (kažem, a kontam da li da je gađam onom kesom za smeće ili da se pravim na Engleza?)

Tipično za moj njemački komšiluk. Baš mi fale. Dijeliš s njima zvuk pražnjenja crijeva godinama kroz improvizovani zid u Altbau stanu a ne znaš im niti oni tebi ime. Ali prezime. Oni tvoje naravno izgovaraju pogrešno, bez obzira koliko ih puta koriguješ. Nekima je trebalo sedam godina da kažu Dobar dan. Valjda tolko traje da skontaju da živiš legalno na toj adresi i ne predstvljaš nikakvu ozbiljnu (jal terorističku jal etničku) prijetnju, te da si totalno za miroljubivu koegzistenciju.

Ovjde sa komšijom starije generacije pričaš o vremenu i tome da li će Gordon Brown konačno pasti i kolko će još dugo da se pravi na proljeće kad mu je vlada potpuno kompromitovana. Sa mlađima pričaš kome je riba dala nogu, kad im je sljedeći gig, koliko novih hitova su spremili (inspirisani ljubavnim jadim, sve same ljubavne serenade, vidi cura i noga gore) i drma li ih još svinjeća gripa. Ovo zadnje je posebno važno za mene da ne brišem više šteku na ulaznim vratima. Ponekad te neko od njih odveze do sljedećeg grada (40 milja) da pokupiš svoje auto sa parkinga. Šta vas briga šta moje auto radi na tom parkingu. Zahvališ mu se nikad, ama baš nikad flašom vina. Bolje kupi frtalj vodke. Ali on će ti to sami reći. Samo moraš da pitaš.

5. Ne kukaju. Nema veze kolika kriza. Oni briju radije o vremenu nego o credit crunch-u. Nema veze kako im je loš zdravstveni sistem. Tvrde da je najbolji u svijetu. Naravno da jest najbolji, od onih za koji se ništa ne plaća. Jest fakat. Podjseća umnogome na bosanski. Možda se i ja bolje priviknem na to da kućnog doktora ni na slici vidjela nisam kad da mi se izbriše naturalizovani germanizam u mozgu.

6. Nikad se ne priča o lovi. Pišu se emailove i dodaju ceduljice kad pregovaraü za plaćanje. Klimaju glavom i trepću očima ali nikad, ama baš nikad direktno ne kažu da je toito tolikoitoliko para. Kako se onda hvale, pitaćete se. U šali. U sporednoj rečenicu, spuste lafo sami sebi. "Mora da sam bio pijan kad sam platio ovu kućicu 400 hiljada funti." Ali na pitanje koliko si izvalio, mačak, za ovog monstruma od kuće, dobićete odgovor: Mnogo više no što vrijedi f*cking straćara.

7. Cheesecake. New York Style. Iz Mark & Spencera. Yammi, yammi. Što bi rekli Englezi.

Jarane, de!

O meni

Engleski kurioziteti
Jezičke začkoljice

Prozori i store

Misteriozne adrese

Toplo - hladno

Morbidne reklame

Fish & Chips

Šta volim ovdje

Majstori su bogovi

Kako mi je voziti na lijevoj strani

Ko to mene zove

Pazi auto!

Šta Englezi voze

Šta Madonna ima s teletinom

No smoking here

Čik ti otvori račun u banci

Radni rituali pred Božić

Hura snijeg!

Mali
Učimo uzbrdo

Oproštaj

Bez tate u Berlinu

Ćao vrtiću u Berlinu

Homesick

Potty training

U robnoj kući igračaka

Vrtić u Dorsetu

Vrtić ili posao?

Neću vrtić

Pripreme za školu

Prvi školski dan

Mala tiranija

Škola je za male

Prvi roditeljski

Prvi put u kinu

Jako skroz...

Čita se

Čita se II

Škola je za velike

Ovčica

Što nema Djeda Mraza

Me the best

Nova godina

Moj prvi party

Where the Wild Things Are

Prva ljubav

Easter Bunny

-------------------------------

Jede i spava:



Slobodne aktivnosti
Stonehedge

Atlantik

Dorset

Ljeto u Dorsetu

No-no hotel u Londonu

Vozić

Kanari u Dorsetu

Vikend u planu





Preporuke
Berlin

Dorset

Bournemouth

Tuzla



Meni dobri:


Rahatli

Brits in Bosnia

Newyorčanka

Kućanica u Japanu

Zvrk

Good morning Vietnam

melrose

uSvijetu

Bosanski lonac

magnolija

Mala moja al je paranoja



Volim isto:


New Yorker, Short Story - sedmično nova kratka priča

MultiCult2.0 internet radio




online








Brojim
124738

Powered by Blogger.ba