Jarane, de!

.

15.12.2009.

Čestitke, čestitke, baš ste mi...

Sjeća li se još da je nekad davno slanje novogodišnjih čestitki bio absolutni "must" u ovo doba godine? Eh, to je u Engleskoj očito još uvijek tako. A kartu i lično uručiš. Nisam znala, prošle sam godine u birou blejala kao tele: pojedinačno prilaze kolege sa vražijim osmijehom na licu ( a la iiiimam nešto za Tebeeee) i spuštaju ZALIJEPLJENE koverte na moj sto. Kod nas se po bontonu lijepilo pismo a čestitke ostavljale otvorene, tj. onaj dio što se lijepi se samo zaturao unutar koverte da ne tarlaha, barem tako meni ostalo u sjećanju. Poslije sam skontala da su Britanci opsjednuti pisanjem i dijeljenjem čestitki (na opšti ibret recimo Nijemaca i pokoje Bosanke koja živi ovdje). I da sam zakazala u svom doprinosu prazničnom ugodjaju u officu (meni je i kićenje jelke bilo šega). Prosto se nisam mogla opasuljiti da oni to zaozbilje...

What the h*ck,  zadnji moj radni dan u toj godini, sad navrat nanos trčati po čestitke i provesti pauzu za ručak (koju oficijelno i nemam) pišući deset prazničnih pozdrava? Odgovorila sam im svima virtualnom kartom sa JibJab. Iskružila sa timske slike njihova lica i pustila ih da kao elfovi otplešu charlston.

Kako smo tako daleko od rodbine i prijatelja lani sam sa Zenom provela čitavo decembrasko popodne pišući brdo čestitki. Za Zena je to bio veliki doživljaj jer je progutao priču da će Postman Sam poštu odnijeti lično u Berlin, Bosnu, Ameriku... Na četrdeset otposlanih karti nama stigle  četiri, brojem 4i. Od toga  dvije bile ljudi koje smo sami izostavili,  nemaju internet, prekrila prašina zaborava :o(. 

Nismo lani prilikom kupovine zagledali šarene čestitke, naročito ne na "političku" korektnost. Kao i na skoro svakoj ovdje unutra vrlo diskretno isprintano Merry Christmas. Naša svojeručna novogodišnja poruka je bila na drugoj strani. U februaru bila u posjeti mami u Bosni, nasmiješila sam se vidjevši da karta stoji na komodi. Buraz me je presjekao -  što im šaljem razglednice sa božićnim čestitkama, kad oni ne slave. Fino mi se, da izvinite, posro u ćejf. A i mami koja ne spika na engleski...

Sve to plus briga za naš carbon footprint (kile papira za bacit, pa kerozin za logostiku, ijuu ;-) jednako: ove godine nema maratona u pisanju čestitki. Probrani važni ljudi će dobiti Zenine crteže sa njegovim potpisom.  Jest, al malo sutra..

 Zeno je počeo donositi iz škole božićne karte. Sav ponosan: Vidi mama, imam poštu! Na prvi "nalet" sam nešto mrmljala: divno, aha, suuuper....
Na drugi "nalet" sam se nelagodno smijala...
Onda je Zeno čitao priču o Tigru i medi što pišu jedan drugom pisma da ne bi bili usamljeni... I rekao: " Imam ideju. Mogu i ja da pišem svojim drugarima u školi. Znaš mama, ima crvena kutija u koju se ubaci pošta. Ali ti moraš napisati imena na kuverti. Ja znam pisati samo Zeno..." Onda je nabrojao najmanje dvadeset imena drugova i drugarica iz razreda.

Sutradan: prvo u lov na čestitke. Nije bilo lako ni njih naći, ovako kasno. Mislim da su ih počeli prodavati još u avgustu, outch ;-) Prodale se skore sve one za djecu,  a da jedan dio profita ide nekoj karitativnoj udruzi. Ovaj dio je bio opet važan samo mami. Koja je plus slušala ders o beznadežnosti zagadjivanja okoline.

 A tek drugi problem! Više od pola imena nismo znali spelovati. Veliki izazov za roditelje. Traži po imenicima u internetu. Znate li da se izgovoreno Kejtlin može pisati na 12 načina?

Na kraju smo  "staromodna" imena i ona prepisana sa pristiglih karti su ubacili u razredno  poštansko sanduče juče. Potom je mama stojala ispred vješalice za kaputiće sa dječijim imenima na kvakama i prepisivala sporna imena... A danas je Zeno ubacio u crvenu kutiju i drugu turu... Huh!  Mission accomplished. Nadam se...



Jarane, de!

O meni

Engleski kurioziteti
Jezičke začkoljice

Prozori i store

Misteriozne adrese

Toplo - hladno

Morbidne reklame

Fish & Chips

Šta volim ovdje

Majstori su bogovi

Kako mi je voziti na lijevoj strani

Ko to mene zove

Pazi auto!

Šta Englezi voze

Šta Madonna ima s teletinom

No smoking here

Čik ti otvori račun u banci

Radni rituali pred Božić

Hura snijeg!

Mali
Učimo uzbrdo

Oproštaj

Bez tate u Berlinu

Ćao vrtiću u Berlinu

Homesick

Potty training

U robnoj kući igračaka

Vrtić u Dorsetu

Vrtić ili posao?

Neću vrtić

Pripreme za školu

Prvi školski dan

Mala tiranija

Škola je za male

Prvi roditeljski

Prvi put u kinu

Jako skroz...

Čita se

Čita se II

Škola je za velike

Ovčica

Što nema Djeda Mraza

Me the best

Nova godina

Moj prvi party

Where the Wild Things Are

Prva ljubav

Easter Bunny

-------------------------------

Jede i spava:



Slobodne aktivnosti
Stonehedge

Atlantik

Dorset

Ljeto u Dorsetu

No-no hotel u Londonu

Vozić

Kanari u Dorsetu

Vikend u planu





Preporuke
Berlin

Dorset

Bournemouth

Tuzla



Meni dobri:


Rahatli

Brits in Bosnia

Newyorčanka

Kućanica u Japanu

Zvrk

Good morning Vietnam

melrose

uSvijetu

Bosanski lonac

magnolija

Mala moja al je paranoja



Volim isto:


New Yorker, Short Story - sedmično nova kratka priča

MultiCult2.0 internet radio




online








Brojim
124738

Powered by Blogger.ba